Трагови историје у књижевним делима трагови историје у књижевним делима_pdftodo_fpts4g | 页面 5

Трагови историје у књижевним делима
Плава гробница
Како људи разумеју синтагму ''Плава гробница'' ?
То је једна тужна прича које се десила нашем народу током Првог светског рата.
Наши војници и грађанство су прешли огроман број километра по снегу и леду и
успут ништа нису јели. Гладни и уморни су препешачили такав суров пут. Многи
нису преживели, али и они који јесу нису добро прошли. То је стварно било лоше.
Када су стигли, одмах су јели. Црева су им била измучена па су умирали после
оброка.
Нису имали где да их сахране па су морали да их одложе у море. Та храброст и
упорност биће запамћена увек у нашем народу.
М. М.
Плава гробница
Данас цео свет потцењује нашу историју и јунаштво. Право да вам кажем и не
кривим их, већина света за нас није чула, и једино што знају о нашој држави су
Ђоковић и Косово. Но, хајде да пређемо већ једном на тему...
Ово се све десило у доба Првог светског рата, што смо, по мом мишљењу, ми
започели, прецизније Гаврило Принцип. Како то? Па он је убио аустријског
надвојводу Франца Фердинанда, и тако укратко изазвао рат. Тако да по мом
мишљењу један од разлога због ког се десила ова трагедија је атентат на Франца
Фердинанда.
Због тога је наш народ морао да де повуче. Било је тешко, хладно и болно прећи
преко снежне олује. Наш народ је одувек био јуначки народ, тако да није ни чудо да
су преживели све то, ипак, јунаци су били. Али ако си били толики јунаци зашто су
онда умрли? Од незнања.
Лично мислим да је један од разлога што се десила ова трагедија незнање. А зашто
је било незнања? Због времена у коме се рат одвијао. Зашто тако мислим? Па зато
што људи који су их нахранили, и наши људи који су јели, нису имали довољно
знања јер је тад то знање било недоступно. Причам о томе што су појели тешку
храну након што су гладнели дуже време. Ја их сад не кривим, не причам да су
глупи, кажем да у то време, наш народ за науку чуо није, па није нико у свету знао
да може да се деси то са организмом. Да се након дужег периода без јела може
умрети ако се једе тешко, у то време се само јело месо! И тако су на хиљаде и
хиљаде људи који су се борили за нашу државу умрли.
Иако се десило ово, ми морамо да се приупитамо, зашто су умрли? За нас. Они су се
борили, мучили и умрли за нас, да бисмо ми данас живели миран живот, и да бисмо
сепоносили њима, не да тугујемо због њихове смрти, већ да се поносимо њиховим
јуначким подвигом. Као што изрека каже: "Немој да тугујеш зато што је готово, смеј
се јер се десило!" Што би овде могло да буде метафора за живот наших јунака који
су умрли у том походу.
Л. М.
5