Трагови историје у књижевним делима трагови историје у књижевним делима_pdftodo_fpts4g | Page 37

Трагови историје у књижевним делима
Различите перспективе
Прича из перспективе Аниног оца
Кад смо се преселили у тајно скровиште у Амстердаму, знали смо да то није трајно
решење. Ана је била све тужнија и тужнија. Знао сам да нешто није било у реду. Сад
у њеним годинама, деца треба да се друже са вршњацима. Наши пријатељи и
колеге су нам доносили храну и то нам је било доста. Сакрили смо се у поткровљу
практично и тамо смо живели наредне две године. Виђао сам Ану како пише нешто.
Занимало ме је, али нисам имао прилику да је питам шта пише. Нисам дао Ани нити
било коме да вири кроз прозор да нас не би опазили. Касније су нам се придружили
гости, моји пријатељи. Осетио сам да је Ана све тужнија. Чули смо да остале Јевреје
убијају и можда је то потресло. Једног дана се све то завршило. Открили су нас и
пребацили у логор у Пољској. Нисмо имали ни довољно хране ни услове да
преживимо. Сви смо се потресли. Моја жена је умрла од глади. Срце само што ми
није стало. Касније су и остали умрли. Ја сам једини преживео. Изгубио сам целу
породицу због нациста. Осетио сам како више никад у животу нећу бити срећан.
Касније смо пронашли Анин дневник. Када сам отворио прву страну, видео сам да
пише својој измишљеној другарици. Нисам знао да петнаестогодишња девојчица
има таква осећања. Своје емоције је невероватно описала. У једном тренутку сам и
заплакао. Био сам дирнут њеним осећањима. Она је била посебна девојчица. Своја
искрена осећања знала је прелепо да опише. Дуго сам читао дневник. Скоро годину
дана. Касније је дневник обљављен. То је био најлепша књига коју сам икада читао.
Прича из перспективе Аниног оца
М. М.
Ја сам једини мушкарац у породици Франк. Знам да сви очекују од мене да
пронађем скровиште за моју породицу и пријатеље. И после дуго времена тражења,
пронашао сам, то је поткровље моје фирме.
Када смо се уселили у то потровље, знали смо да дуго времена нећемо изаћи
одавде, да је ово наша нова кућа. Мислим да је то скривање најтеже пало мојој
ћерки Ани јер је била у тим годинама када су јој потребни другари и другарице које
није имала јер смо се из Немачке преселили у Холандију тачније у Амстердам где
нисмо познавали доста људи. Наши дани су били мрачни и тужни јер смо сви знали,
ако урадимо један лош потез све ће да нас одведу у логоре у којима нам је сигурна
једино смрт. Нисмо имали ваздуха на том поткровљу јер је све било затворено и
замрачено да не би немачки војници посумњали да се ту неко крије. Једног дана
када смо устали, немачки војници су упали у наше скровиште и одвели нас у логоре.
Ја сам имао ту срећу да преживим, али ми није било јасно како су нас пронашли.
После пет година сам сазнао да нас је један човек одао и рекао да је неко ту. Целог
живота сам га тражио и када сам га нашао, питао сам га "Да ли си свестан да си
37