Трагови историје у књижевним делима трагови историје у књижевним делима_pdftodo_fpts4g | Seite 32

Трагови историје у књижевним делима Судбина жена у песми „Смрт мајке Југовића“ У песми „Смрт мајке Југовића“ описане су жене које се суочиле са губитком најближих у боју на Косову. Њихова љубав према синовима и супругу је симбол ванвременске љубави и патње због губитка ближњих услед ратовања током читаве српске историје, те је стога лик мајке Југовића је један од најтрагичнијих женских ликова у српској књижевној епици Косовског тематског круга. Елементи драме су увелико уткани у епску лирику ове песме. Српска историја је препуна страдања услед ратовања али и до данашњих дана мајка Југовића остаје симбол страдања. Са друге стране Косовски пораз има утицај на целокупан живот српске нације, на читаву епоху на којој је основна тежња ослободилачка, основна мотивација отпор према угњетачу. Како се то одразило на мајке и супруге као и продужетак Српског рода приказано је стиховима и то градацијом њихових осећања. Сам почетак песме „Боже мили чуда великога...“ предсказује велику страшну битку са много губитака. Вапај мајке да сазна судбину девет синова и мужа Југ- Богдана почиње молбом богу да јој подари „крила лабудова“ (да што пре одлети) и „очи соколове“ (да би са што даљег одстојања угледала мужа и синове). Знајући мајчин бол и љубав, Бог јој испуњава жељу. Ономатопејом нас над смртном тишином Косова поља, драмски заплет уводи у сцену симболике страдања девет јунака - девет копаља, девет соколова, девет коња и девет лавова. Зачула се у тишини вриска добрих коња, лајање љутих лавова и кликтање соколова који су били језивији од онога што је угледала. Тај призор иако стравичан наизглед није изазвао осећања мајке девет Југовића и десетог Југ -Богдана. Следећа сцена када се мајка враћа са остацима јунака девет снаја и њихово нарицање и тужбалице удружују се са већ споменутим врисковима, лавежом и кликтањем. Мајка и даље не пушта ни једну сузу. Задржава осећања и када чује вриске Дамјановог коња Зеленка који жали за својим господаром. Међутим, када црни гавранови са крвавим крилима до рамена и пеном у кљуновима мајци у крило баце руку Дамјанову на којој је бурма. Мајка обраћа се снаји да препозна руку. Љуба руку препознаје и ту видимо и бол супруга које су изгубиле мужеве. Мајка Југовића иако и сама супруга сада удовица ипак није могла да издржи бол, присећајући се одрастања своје деце како их је миловала, хранила, одгајала, васпитавала у јунаке... Јуначко срце мајке и супруге је издржавало неописиву бол све до тренутка док материнска осећања нису пробудила мајчинско срце. Тада је оно препукло од туге. Љубав мајке Југовића према својим синовима је ванвременски симбол мајчинске љубави која нема границе и представља жртву српских мајки кроз вековне борбе народа за слободу. Бол мајке и супруге неодвојив је од страдања синова и мужева 32