Трагови историје у књижевним делима трагови историје у књижевним делима_pdftodo_fpts4g | Page 17

Трагови историје у књижевним делима
Драга Ана,
Дао сам себи за право да ти пишем. Пре свега, желим да ти кажем да си ти
најхрабрија и најпаметнија девојчица за коју знам. Док сам читао твоја писма која си
писала Кети, саосећао сам са тобом. Било да је оно о чему си писала звучало тужно,
весело, смешно или страшно, увек сам се питао како се ти заправо осећаш? Да ли си
некада плакала ноћима, али то ниси хтела да кажеш Кети? Да ли ти је некада било
доста свега, иако си имала само 13 година, али си све то држала у себи? Сигурно не
знаш да ти се диве милиони деце у свету. И да сва та деца па чак и одрасли
захваљујући теби схватају како је живот у твоје време био тежак, поготово за вас
Јевреје. Просто ме буде срамота када помислим како си се ти мучила, а како се ја
данас нервирам око глупости и ситница. Имала си воље да пишеш Кети како ти је
прошао дан, иако су ти сви дани били исти. Сваки дан ти је пролазио у страху да
ћете ти и твоја породица бити ухваћени и како си сваки дан маштала о нормалном
животу попут остале деце. Знаш Ана, свет се много променио али и даље има пуно
злих људи који су постојали и у твоје време. Волео бих да имам твоју храброст.
Искрено ме буде срамота када видим шта си ти прошла са твојих 13 година а да моја
генерација и ја заједно са њима, беснимо ако немамо добре патике или не можемо
да добијемо игрицу коју хоћемо. Како не разумемо наше родитеље који се муче да
нам све обезбеде. Смета нам што смо затворени у кући и поред свега што имамо, а
ти си била затворена две године у једној малој просторији. Много ме је срамота у
име целе моје генерације. Твоја писма су ми помогла да схватим неке ствари и да их
исто тако више ценим. Хвала ти. Мада бих искрено волео да си могла да напишеш
Кети неко писмо у коме јој откриваш тајне о својој симпатији у којима јој пишеш
колико си срећна. Желео бих да ниси морала да прођеш то што си прошла и да си
заиста могла да осетиш шта је срећно детињство. Ана, желим да ти кажем, да си ти
најјача особа на свету, да ти кажем да си ми показала шта је права срећа у животу.
Ана, хвала ти, не знаш колико су ми твоја писма значила.
Твој У. В.
Драга Ана,
Зовем се Софија, имам 14 година. Ти са 14 година и ја се пуно разликујемо. Али,
имамо и нешто заједничко, а то је дневник. Обожавам да пишем дневник јер њему
могу све да кажем. Знам, теби је било досадно, па си почела да га пишеш. А зашто?
Морала си да се кријеш да не би осетила смрт. Сваким даном си све више
страховала да ће вас открити. Дивим ти се јер си успела у томе. Успела си да све те
препреке превазиђеш и да не примете да сте ту. Искрено, ја то то не бих могла јер је
сваком човеку потребан свеж ваздух и слобода. Занима ме чиме се, после толико
година, сада бавиш? Мој сан је да постанем доктор и да помажем људима којима је
17