Трагови историје у књижевним делима трагови историје у књижевним делима_pdftodo_fpts4g | Page 15

Трагови историје у књижевним делима
Драга Ана,
Чуо сам шта је задесило тебе и твоју породицу и да сте морали да напустите
Немачку. Зар је толико страшно бити Јеврејин? Зар сте због тога морали напустити
све, сав свој живот. Много сам љут, беспомоћан што сам остао без најбоље
другарице. Стално се присећам наших авантура, игара, лудости. Сећаш ли се како си
ми помогла на часу математике? Све је другачије од како си отишла. Отишла је и
Хелена и цела њена породица. Франкфурт је пуст. Свуда су нацисти. Стално се питам
зашто су толико сурови?
Како си ти?Како проводиш време? Ја сам углавном код куће, страх се увукао у људе.
Више смо гладни него сити.
Чувај се, моја другарице. Надам се да ћемо се поново срести у неком, бољем,
праведнијем свету, у коме неће бити важно које си боје коже или ком народу
припадаш.
Твој друг, С. А.
Писмо Ани Франк
Здраво Ана,
Ја се зовем Јована и налазим се, донекле, у сличној ситуацији као ти и твоја
породица. Ми, понекад, можемо да излазимо напоље и у кући имамо многе
занимације које ти нажалост ниси имала (интернет, телевизор, телефоне, радио и
многе друге ствари). И ми се плашимо људи, с тим што ти знаш да ако те открију,
сигурно ће да тебе и твоју породицу убију или одведу у логор, а ми, са друге стране,
се плашимо нечег невидљивог (болести-корона вируса). Тај невидљиви убица може
да се нађе у свакој особи која пролази поред нас, а да ни она само тога није свесна.
Он може лако да пређе са особе на особу и полако, али сигурно, да убије много
људи. Ја могу да се дерем, вриштим, плачем, смејем, скачем и играм.
Слободна сам у својој кући, дворишту, да радим шта хоћу. Жао ми је што си ти део
свог детињства провела затворена, кријући се на тавану, и ниси смела све ово што ја
смем. Морала си да будеш тиха ко бубица и ниси смела да показујеш своја осећања,
ма каква била, јер би могла да угрозиш све који те воле и које волиш. Једино
уточиште ти је био дневник где си могла да пишеш о својим осећањима.
Све у свему, има и много сличности и много разлика.
Једна од сличности је што се сви кријемо од људи, ти од људи који желе да те убију,
а ми да се не би заразили. А разлика је у томе што ти знаш да ако те пронађу, убиће
те, а ако се ја заразим имам шансе да преживим.
Н. С.
15