Трагови историје у књижевним делима трагови историје у књижевним делима_pdftodo_fpts4g | Page 13

Трагови историје у књижевним делима
Драга Ана,
Пре неколико дана сам чуо да си написала дневник. Чуо сам да га је твој тата
пронашао када се, после рата, вратио у Амстердам. Онда сам прочитао део онога
што си написала.
Ја сам о рату знао само то да је трајао четири године, да су сe партизани борили
против Немаца и оно што ми је мама причала. Нарочито о томе шта су моји бака и
дека доживели док је рат трајао. Дека је имао само осамнаест година када је
отишао у рат и он се борио против тих Немаца који су те одвели у логор. Наши су
победили. Жао ми је што то ниси могла да видиш. Али, нисам знао како се неко
осећао у томе док нисам прочитао твоје речи. И ја пожелим да не морам да гледам
свет кроз прозор, да могу да се дружим у парку са својим другарима, да одем на
тренинг, да возим бицикл... Знаш, ми сада живимо у новом веку, где можеш, преко
неких паметних кутија, да гледаш оно што се дешава напољу. Али, то ипак није
прави доживљај. Нема мириса природе, кише...
На нашој планети се води један нови рат, хладан и невидљив. Наш непријатељ
нема оружје, а ни ми против њега немамо оружје. Тај непријатељ је један нови
вирус који се зове Корона 19 и добио је тај број зато што се појавио у 2019. години.
Сваких неколико година се појави неки нови вирус који не знамо како се лечи, али
овај је најопаснији до сада. Зато имамо полицијски час, када не смемо да излазимо
напоље. Уведено је много забрана. Морамо да носимо рукавице и маске које нас
штите. Једина добра ствар је што не морамо да идемо у школу. Још када не бих
морао да радим домаћи, то би био живот.
Драга Ана, сада потпуно разумем како је то кад си ограничен и не можеш да
уживаш у обичним стварима. Није баш лако када не можеш да сваки дан обојиш
онако како ти желиш. Увек ти недостаје нека нијанса. Надам се да нас одозго, са
неке твоје звезде, гледаш и уживаш у својој слободи. Ми те се овде сећамо и
чувамо успомену на тебе. Поздрав!
Д. С.
13