Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 98

Суштина поетике | часопис за књижевност
Молим госпођу Циганку да ми врати бар изгубљене ми-
рисе. Џемпер може да задржи.
VI
Тражи се једна реч.
Тражи се она реч што ми je већ данима наврх језика, а
никако да је изговорим и, можда, напишем. Тражим већ годи-
нама ту страшно важну реч која би ме спасила, а не могу ни-
како да је нађем, па излазим да јe тражим по улицама. Пре
тога, отварам сандуче за писма (можда ми је неко послао
поштом?), али тамо су само неплаћени рачуни и опомене.
Одлазим да је тражим по Теразијама: можда седи пред
»Москвом« и пије пиво, а можда јe у киоску са новинама; купу-
јем две и по киле новина – нема је ни тамо.
Можда је у тeк олисталим крошњама и пева зајeдно са
хором распомамљених џивџана? Можда јe у излогу сајџије?
Можда је неко изгубио или бацио у пресахлу Теразијску
чесму? А можда је изгрицкана, са семенкама, на тротоару
испред биоскопа »20. октобар«?
– Шта радиш? – питају ме познаници.
Шта да им кажем? Да тражим неку реч, а не могу никако
да је нађем? Све што су тражили, то су и нашли, зато што и
нису хтели ништа нарочито. Лепо сe види: умрле су у њима
праве речи, а остали само бројеви и општа места. Речи, речи,
речи...
Како наћи ону праву коју толико дуго тражим?
VII
Тражи сe сваштара; она дивна, дебела свеска купусара,
коју смо некада давно звали сваштаром. Сваштара! Чудесна
реч. Међу њеним корицама има Цезарових похода, левих и
десних притока Сене, има неправилних глагола, сасушене
јагорчевине и једначина са три непознате. У њој су наши први
стихови, у њој смо вежбали својеручни потпис, сабирали
оцене пред крај године, у њој је двеста пута записано неко
98