С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Ненад Куриљ | 4
Зашто одједном толико их има не дају ми мира препознају моју боју гласа у руци гитара њенога стаса.
Увек исти акорди, увек песма иста " прсти жице облећу и круже " исти хватови, иста боја гласа у руци гитара њенога стаса.
Друга, четврта, прва или трећа поред које чека ме срећа поред које нема ми спаса у руци гитара њенога стаса.
Срце у ватри, душа на леду око мене безброј празних флаша око мене безброј верних паса у руци гитара њенога стаса.
Љиљана Мирић | ЈЕРИНА
Кроз отворе манастира светог сунце шаље развејане зраке, у камену, убошкој хаљини откри тугу, сет и чудне знаке.
Зидови се расклапају широм пред моћношћу сунца и бескраја, ломна жена пресветога лика склапа очи болно и без сјаја.
86