С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Доћи ће дан као разбистрена вода Моје седе власи казаће: То сам ја! О, мрачна сунца сваког препорода, На мом се врату прва змија повија
Одлази! Птицо мртва гробне тежине, Сви ветрови твоји, клин су у мом челу Памти, песник данас не уме да гине Иако је некад пево на опелу.
ОГЊЕВИТИ СКОК
Мој пут води кроз слободе докле Је крочио један мудрац древни
До обода створеног огњем И раширеним рукама невиног краја
Кајањем се назвао ветар Који зауставља дах погребни
И ватром окупао пепео На сату будућег раја
Пепео који ће ветри разапети На крст тмурног неба
Одлази далеко, дично Да светина га ни сахранити Не може долично
82