С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
а војничко писмо још непрочитано једним му крајичком вири из шињела.
Мајчино писмо, пуно дрхтаве наде да ће се рат ускоро завршити и да ће се вратити жив. Потреба да се њиме поноси као храбрим војником, неокаљаног морала, је опет стављена изнад вредности живота / дођи, али часно уздигнутог чела, да те могу с диком мојим сином звати /. И у песми Мати и син осети се искрена емоција, достојанствена лепота чистог језика и јасног казивања. / Шта ћеш старка овде, где куршуми лете / Тражиммога Јову, моје мило дете и носим му лепе чарапе шарене /. Илићева спрска Мајка храброст је јаког карактера, црпи снагу пред сином и уместо суза и природно очекиваног, видљивог бола на лицу, она га с поносом благосиља.
" Како наши дома?- пита син полако. Шта те нагна, нано, чак довде до мене?” " Здраво су. Не брини. Ја дођох, тек тако … и носим ти, ево, чарапе шарене.
Да ти их навучем, дед` овамо брже Носићеш их с диком, нек је слава Богу.” – па покривач диже, ал’ се хитро трже јер спази патрљке – одсечених ногу.
Но, уздржа срце да бол не потече и не даде сузи да из ока кане, већ покривач спусти и с поносом рече: " Жив ми био синко, и срећне ти ране!”
Као песник реалиста извор књижевних идеја налази и у догађајима који су обележили Први светски рат. У песмама Заветна жеља др Рајса и Комад хлеба сликовитим језиком уноси сегмент страхота, трагедију младог живота,
67