Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 55
Суштина поетике | часопис за књижевност
Ко још данас испуњава жеље?
Ко још данас чита песме?
Ко још пије чај од мајчине душице и камилице?
* * *
нећу да идем заборављеним стазама,
сивим, прашњавим...
моје су стазе – посуте цвећем пурпурним,
орошене прозирним капљицама кише...
можда, да идем у поље четвртком...
нећу да идем у живот под једним сунцем,
сјајним, вечитим...
видим у локвама хиљаде сунаца,
гомиле идеја блиставих,
можда, да подижем главу увече...
нећу да останем сама са инертним,
тупим, неактивним...
мој је сапутник ћутљиво-говорљив,
мобилно-приручан, замишљен...
можда, да одгајим себи неког...
нећу у живот сама са заборављеним сунцем,
досадним због прашњавих зрака гласова...
мој сапутник посипа локве цветовима,
да ороси латице идејама променљивим...
можда да подигнем главу – небо после кише је чисто...
можда ће неко мене одраслу одгојити на крају...
(2009)
• С украјинског превео и биографију песникиње приредио
Јарослав Комбиљ
55