С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
филозофске тајне и умне бриткости образоване жене, у то време праве реткости. Екстатичним еросом врцаво је дражила искораком смелости у свет модерности.
Шабачка гимназијалка се даље школује у Трсту, стекавши врхунско образовање на француском колеџу. Потом студије филозофије наставља у Бечу, Њујорку и Милану.
Огласила се први пут 1919. године збирком песама Са уских стаза. Уследила су дела: лирски спев Пергаменти( 1923), Вечите тежње( 1923), збирка песама с предговором Јована Скерлића, Јесење мелодије( 1935), Сусрети( 1944), књига есеја( претежно су то предавања која је тридесетих година држала на Коларчевом народном универзитету) с предговором Тодора Манојловића.
Рукописи Јеле Спиридовић Савић до данас нису објављени, нити се званично зна у чијем су поседу. У Међуопштинском историјском архиву у Шапцу, у Регистру Збирке поклона и откупа ПО, евидентирано је само неколико докумената( кратка биографија, једна песма и позивница за бал), док је у напомени Регистра написано да ће преостала дела, односно рукописи, бити накнадно предати Архиву.- Нажалост, рукописи никада нису предати, рекао је за Суш-тину поетике Радомир Петровић, архивиста.
Била је члан међународног Пен клуба, као и Друштва књижевника Србије.
Политичким аршинима саплетена, згасла под теретом магле тешке Потцењена и заборављена јер не пови стас да запоје јој у утилитарној класи глас.
Године 1945, Комесарска управа на челу са Ђуром Гавелом је објавила извештај Српска књижевна задруга под окупацијом, у којем је Јела Спиридоновић Савић( уз педесет
32