С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Непромашна мора цијанид растапа док кроз огањ гуше аветни уздаси, сивокружне риме срцоболник склапа да црнилом ума тек сјећања спаси.
Огољену сјенку јагуари гоне, у замкама ватре тоне задња нада гдје уморне очи кишостихе роне.
Погрешке живота сумрачница свлада у слабашном торзу што због боли клоне док кроз бездан душа у самоћи пада.
У СЕДЕФНОМ ВРТУ
У седефном врту гдје се душа блажи миленијску кулу заједништво гради, док сјеме тајанства у козмосу тражи поленастом зором битак се ослади.
Када сунце усне на бисерној плажи раскриљену машту повјетарац хлади, сновидну кријепост оцеан оснажи док за освит рода доброта се сади.
У уздарју муза уткана је снага што сновиљем чари уз љепоту кружи гдје мистика крије заумљена блага.
У љубавном врењу заноси су дужи док отајство цвате на дну саркофага да звјездане сање у чистоти здружи.
29