Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 27

Суштина поетике | часопис за књижевност
КУДА ИДЕМ САД
Нек и твоје име у мраку том згасне,
позивом у ноћи, тихо шапат снује
сањарим о нама у ове сате касне,
само са сата кукавица се чује.
И плешу у ноћи сене и људи,
подеране хаље студ ледени мије,
обгрлила тама у себи све ћуди,
па у себи страст врелине крије.
Потајно се надам у исправност суда
уз мешање звука што под прозор куца,
да ћеш и ти себе запитати: "Куда,
идем сад, моја надо, од светлости Сунца?"
Кристина Јанковић
27