С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
паре за здравље остависмо на иконе, свеће упалисмо. Онда ни татко ми купи бомбоне код бомбонџију па се разделисмо свак са своје друштво. Најстар ми брат, Коста, сас Добри станали па разговарав с неке девојке. Мене ми криво, али немам што да чиним. Море да сам се родила у дан’ шње време знала би ја што да радим!-уздахну баба Стојна.- Види, Ацко сине, што толко лаје куче надвор. – Лаје на Мироскино куче – рече, вративши се. – И, слушајте деца, после собор питује ме Добри како сам се провела, а ја љута на њега ништа не му одговарам. Чудија се што ми је. Реко му после неко време да важно да се је он лепо провеја у девојачко друштво. Он се досети па се некако болно насмеја, и рече само да је боље што с мене неје бија у друштво. Зашто, викам ја. Па оћеш ли да те свет оговара Стојно? И пође си, а ја загледа на све стране да ли некој гледа, па к’ д видо да нема никој, цуна га у образ. Чал’ к сам била голем! ̵насмеја се задовољно старица, а ми се само враголасмо погледасмо̵ Он ме уфати за руке и цуна ги. У живот до т’ д несам била посрећна. Увечер по договор, нађосмо се иза шталу. Грлили смо се, целивали, маштали.
И такој свак ноћ. К’ д јед’ н д’ н дооди куде нас једна госпођа. То је била рођена тетка на Добри. Живела је у Америку. Муж ву умреја, ћерке се удале, остала сама. Дошла да води Добри куде њу. Сви се радујемо што се Добри више неће пати, али ме нешто стеже око срце. Уплаши се што ће останем без њега. Он ми рече насамо к’ д се нађосмо, да ће ујутру, пред да си пође с тетку, да ме проси. Ја да излетим од радос’. Али, пусто моје радовање. Татко не ме дава. Вика, свака част на Добри, момак је добар, нема што, али, не може своје дете да пошаље тол’ ко далеко. Добри моли, али ништа. А ја да пођем без татков и мајкин благослов несам тела. Много сам после туговала. Долазише многи наодаџије, ја сваког одбивам. К’ д видоше моји да се неће такој никад удадем, дадоше ме на Ратка без и да ме питав. Ратко ме је волеја и чуваја. Малка по малка и ја се навикна на њега. И такој ми ви је деца. За Добри
17