С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
руководила темом, те да је ово само једна страна Андрићеве личности која, заједно са његовим делом може бити непресушан извор инспирације и истраживања.
У песми Тама, магла прекрива све оно на шта се чекало( будућност), али и прошлост: Шта мени значе лица и ствари и спомени минулих дана? Време је стало, дани и ноћи у тамници се смењују, заиста нема ни прошлости ни будућности, већ само питање без одговора: И куда иду ови дани моји И зашто бије тамно срце моје? Куда? Зашто? Епитети које песник користи сликовито указују на стање његове душе:( магла) ружна,( немар) јадни,( заборав) жалосни, тамно( срце). Прерана смрт оца због болести плућа, а и његово сопствено слабо здравље због дугог боравка у нехуманим условима у којима су влага и хладноћа били стална претња, доводи песника у ситуацију да размишља о смислу постојања и како нико не може избећи неизбежно – смрт! У песми Строфе у ноћи се посебно наглашава пролазност и страх од смрти бијеле и безгласне. То се слаже са његовом реченицом из Знакова поред пута да човек се рађа да би убрзо постао прегршт безименог и дугог јада и као такав нестао. И не зна се ни за чију славу се рађа ни за чију поругу пропада... У наставку, Тако једни нестају, тако се, у свирепом незнању други рађају, и тако тече несхватљива људска историја. Сенка је на његовом лицу јер је биједно живјети човеку на земљи, а сваком дође једном последњи испраћај уз хистерична и излудјела звона и то чудно оловно поподне кад нам душу – ваљда – смири Бог, а за тијело се побрине црв.
101