ДАН ПРИМИРЈА
Дан примирја се обележава сваке године 11. новембра, поводом потписивања примирја између Немачке и сила Антанте у Компијену, 1918. године. Овим догађајем окончане су борбе на Западном фронту, а уједно означен је и крај Првог светског рата. Немачка је била последња држава која је потписала примирје у Првом светском рату. Пре ње су то урадиле Бугарска (29. септембра 1918. у Солуну), Османско царство (30. октобра 1918. у Мудросу) и Аустроугарска (3. новембра 1918.). Последња жртва Првог светског рата био је Џорџ Лоренс Прајс, којег је погодио немачки снајпер 11. новембра 1918. године у 10.58 часова. Формално стање рата између две стране је трајало још седам месеци, све до потписивања Версајског мира са Немачком, 28. јуна 1919. године. Мировни споразуми са Аустријом, Мађарском, Бугарском и Османским царством потписани су касније.
Примирје је ступило на снагу 11. новембра 1918. године, у 11 часова, дакле једанаестог часа, једанаестог дана, једанаестог месеца. Овај датум је проглашен за државни празник у скоро свим земљама учесницама рата, у спомен на погинуле војнике. Изузетак је Италија, која овај датум слави нешто раније, односно 4. новембра. Холандија, Норвешка и Данска овај датум не обележавају, јер су биле неутралне током рата.
У многим земљама света људи одају почаст погинулима у Првом светском рату, минутом ћутања у 11 часова, а другим минутом ћутања одаје се почаст преживелима у рату, поготово женама и деци. У Великој Британији и земљама Комонвелта велика пажња ње поклања Дану примирја. Грађани Велике Британије на овај дан носе стилизовани цвет булке. Наиме, према предању, на пољима Фландрије, на попришту најжешћих рововских борби, на месту масовног страдања војника, први цвет који је никао после рата био је црвеноцрни цвет дивљег мака
Овај државни празник се у Републици Србији прославља од 2012. године. Пре тога се обележавао тако што су ученици у школама први школски час посвећивали разговору о Дану сећања на Први светски рат (од 2005. до 2012. године). Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожене биљне врсте у Србији. Наталијина рамонда названа је по краљици Наталији Обреновић, а њена симболика је вишеструка, како због станишта, тако и због имена: овај цвет углавном расте на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, био поприште славне битке у Првом светском рату. Позната је и као "цвет феникс" јер оживи када је залијете, иако је била сасвим осушена, као што је Србија васкрсла из пепела, након Првог светског рата.
аутори текста: Слађана Љубојевић, Милан Гербер
Дан примирја у Првом светском рату