Гимназија Краљево 16
Смиље и босиље
Митолошко значење
„Ружа је, као и код других народа (Hehn, Kulturpflanzen, 251 ид.) тако и код нас, цвет љубави. У
љубавним и народним песмама спомиње се често; са њом се често идентификује млада девојка
(упор. Софрић, 192 ид.). Љубавна гатања с помоћу ње врше се на Ђурђевдан. У околини Ђевђелије
уочи Ђурђевдана обележи девојка црвеним концем три ружина цвета и сваки цвет назове неким
мушким именом; сутрадан позове другарице да покажу који хоће цвет и да јој тако покажу
суђеника (СЕЗ, 40, 65). Магичне траве и предмети, с помоћу којих девојка врача да је момак
заволи, остављају се уочи Ђурђевдана да преноће под ружом (СЕЗ, 14, 59). За рђав знак сматра се
ако ружин цвет падне с девојачке главе (Софрић, 192).
О постанку руже и њене црвене боје причају се у нашем народу разне скаске. Бог се једном
разгневио на ђавола и наредио анђелу да га ухвати. Али ђаво буде бржи и анђео не могадне
учинити ништа. Зато Бог рече анђелу да, кад појури ђавола, отвори пред њим ружино грање, па ће
се ђаво заплести. Тако се и деси. Онда ђаво прокуне ружу да на њој изникне трње, а Бог са своје
стране благослови да носи најлепши цвет. И што су рекли, и једно и друго стекло се (Софрић, 191).
Могуће је да се овде има у виду дивља ружа. У околини Ниша прича се да је раније ружа најпре
била бела, али откако се нека девојка, не знајући за бодље, убола, постале су руже црвене
(Софрић, 1.с.). По једној скаски из Сарајева ружа је постала из крви невино погубљене сестре
(Матица Хрватска, Хрв. нар. пјесме, 5, 116, в. ТРЂ, ННЖ, 5, 9). Међународни мотив о девојци којој
из уста падају руже (в. Грим, 13, 89, 135) и Болте-Поливка (1,100; 2, 279; 3, 91) познат је и у нашим
приповеткама, нпр. СЕЗ, 41,478“.1
Симболично се за ову прелепу биљку везује девојка. И дан-данас се ова биљка везује за љубав,
посебно ако је црвене боје. Одувек је најчешћи украс многих дворишта. Често се сади и на
гробовима, посебно на гробовима девојака и жена. Верује се да у рају највише има ружа. О ружи
смо говорили у петом разреду када смо анализирали делове из Чајкановићевог дела „Народна
веровања о биљкама”. Захваљујући Творцу града, погледај Чајкановићево дело „Речник српских
народних веровања о биљкама”.
1
Веселин Чајкановић, „Народна веровања о биљкама”, сајт
https://silvy1102.wordpress.com/2010/10/12/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD-%D1%87%D0%B0/