ИЗА ПЛАНЕТАРИЈУМА
ноге ме боле док се пењемо
на врх тврђаве
тамо иза планетаријума
киша је падала синоћ
трава је мокра и прљава
лепи ми се за одећу
дишеш као да тачно можеш
да осетиш како се
окрећемо око себе, око сунца
твоји прсти стежу моје
трепћеш брзо
дрхтиш целим телом
све што сада видиш
горе, изнад нас
не постоји више
светлост која стиже до земље
нема где да се врати
небо је само гробље
свемир је толико леп, мили
заборави само на трен
да смо ми неком већ мртви
31