Париски синдром | Page 16

МОДРИЦЕ љубичасто, све је љубичасто и удаљаваш се. стојим на вратима гледам у твоја леђа бројим кораке после сваког петог ти станеш станеш и викнеш не чујем далеко си жице пуцају плаво, све је плаво и отишао си. твоја соба у мом телу изгледа као ратиште отров у крви поцепане вене труло ткиво разбацани органи нема те празно је зелено, све је зелено и умиреш прсти који су некада држали моје кошчати су и хладни полумесечасти нокти отупели су и нема их више у мојој кожи 16