Париски синдром | Page 10

ГРИМИЗНА седимо на поду твоје собе прозор је отворен кунем се да цео град спава док ми траћимо време састављајући лепком за папир илузије од стакла шаке ти миришу на моје цигарете и парфем не питаш ме како сам већ недељама обоје знамо да ти није стало причајмо о твојој коси о томе како је порасла и како ти и ја не идемо ни корак даље од овог 10