О ПОЕТИКАМА МЛАДИХ АУТОРА
Алекса Вилић ( Шид , 2002 ) у свом досадашњем опусу већ има објављене две књиге песама , Учећи моју мајку како да преболи и У ноћи када је црвени месец плакао . Млади песник током карловачког школовања успешно је надоградио стилске темеље на којима почива његова разграната , наизглед насумично склопљена поетика , понекад чак предстваљена и у облику прозног записа . Па ипак , он ретко када иступа из мотивског круга свога ја , мада то врло успешно чини у тематском и језичком дуализму којем у насловима и поднасловима песама често прибегава . Његова синтакса и лексика одају индивидуализам који , обогаћен емоцијом човека што интелектуално тек узраста , у наредним годинама много обећава .
Исидора Антонијевић ( Нови Сад , 2002 ) опчињена је природом , из ње инспирацију црпе сва њена осећања , понекад радосна , пуна усхићења , понекад пак тмурна и меланхолична . Али како и о чему другачије може да пева нежна душа која о себи и свом окружењу промишља свега осамнаест година ? Традиционална српска љубавна лирика није јој страна , чини се да је то извор на којем се најрадије напаја ова млада песничка узданица . Без претензија да задиви или фасцинира модерним стилским финесама , она питким и пријемчивим језиком исписује дневник своје младости и љубавних успона и падова . Има ли драгоценије успомене за непредвидиво , турбулентно доба које је пред њом ?
Наталија Ђорђевић ( Нови Сад , 2002 ) пажљиво негује форму стиха , притом се осврћући на различите теме и лична запажања . Свака строфа вешто је исткана , нема у њима „ празног хода “ нити метафоричног претеривања . Све је подређено једном циљу : да се кроз мисаоност и моћ речи
7