Ненад Грујичић АЛИ МИ СМО КАРЛОВАЧКИ ЂАЦИ ...
Велика је привилегија , и обострана част , као уредник потписати књигу песама ђака Карловачке гимназије која није свакидашња школа . Она је најстарија гимназија у Срба , светиња наше просвете и културе , несвакидашња у- станова која управо обележава двеста тридесет година свога постојања . Оваква збирка поезије долази као најлепши младолики дар великој годишњици , бранковски лирски венац од разноврсног стражиловског цвећа – као круна .
А онда , и јубиларно 50 . Бранково коло ове године , које нас намах подсети на оно старо што је као лист за забаву , поуку и књижевност излазило у Сремским Карловцима ( 1895-1914 ) под руковођењем Павла Марковића Адамова , чувеног професора Карловачке гимназије , прозног писца , песника , публицисте и преводиоца .
Дабоме , пре и после Адамова у Карловачкој гимназији било је песника и писаца , који су постали значајна имена српске књижевности . Присетимо се на трен , и најпре , најчувенијег Карловчанина ( који , гле , није рођен у Срему ) Алексија Радичевића . Потоњи Бранко , у Карловачкој гимназији школовао од 1835 . до 1841 . године . После боравка у Темишвару ( ту је написао прву песму на српском језику , Девојка на студенцу ), где две године учи мудрољубије ( филозофију ), он ће у Бечу 1847 . године објавити своју чувену прву књигу , Песме .
Бранко Радичевић је песник промене и иновантних решења , весник будућих токова српске поезије . Певао је један и пре Бранка наизглед на сличан начин . Милош Црњански примећује да је у карловачком миљеу изникао и пре Бранка њему сродан песник , касније свештеник , Васа Жив-
67