***
„ Ведрана “ Звучи срећно . А у теби , скупљени сви јади Овог ( не ) људства . Јер си контраст . Јер си ватра . Јер си грех . И онда му дође да оде до Борисава Станковића И да му каже како зна причу о Коштани . Али , да је прича о Ведранином осмеху , Хиљаду пута лепша .
Сећаш ли се , Ведрана , Како је написао књигу о твом осмеху Док су ти други љубили проклета бедра ? А зар тај проклети дечак , Од крви и меса , Уопште може да напише Читаву књигу о једном проклетом осмеху ?
А он пише јер жели . Јер мора . Док ти плачеш над собом грешном , Он те сузе скупља и враћа ти душу на место . А сећаш ли се , Ведрана , ко је задњи пут Љубио твоју кичму ?
58