Ива Максимовић
О САМОЋИ
Ветар свира о самоћи . Дивите се мојој немоћи ! Како могу поправити ово ? Треба ми нешто ново .
Столећа ће проћи а ја себи нећу доћи . Где је храброст ? Где је радост ?
Ослободи ме сад ти ове збркане прошлости , која изједа ми душу која у срцу ствара сушу .
Самоћа нашла је дом у ком прави крш и лом . У крхкоме срцу мом Куд ' ћу више са собом ?
Самоће пуна соба ама баш у свако доба . Људи свуда око мене , Особе безимене ...
Ко би требало да будете ? Зашто туђа лица крадете ? Да ли ово варка је ил ' јава ?
40