ГРАД
Опет падам у руке свог града који ме је мучио Сада с поносом прелазим мост од хиљаду боја
На истом месту где сам сагињала главу пред свима Смешим се и удишем мирис раног летњег јутра На истим обалама на којима сам мислила да неће бити сутра
Сада пијем воду како бих угасила жеђ А не више с надом да ће ме угушити
Иако се плашим кад погледам на казаљке сата Радујем се новим кишним и сунчаним јутрима
39