СУНЦОКРЕТИ
Птичица ми је слетела на раме и питала ме Деко , зашто волиш сунцокрете ? Језера се помутила из њих крену врела вода Дрхтавим гласом испричах јој причу :
У давна времена кад је трамвај пролазио градом Kад су се вести преносиле пером и печатиле воском Kад су се заљубљени шетали стидљиво се држећи за руке И ја сам волео једну малу госпођицу
Једног лењог дана у касно лето у градском парку Фонтана на језеру је тихо жуборила Лабудови су дремали загрљени Носила је жуту хаљину , жуту као мед И ту под крошњом липе стидљиво ми рече Да највише воли сунцокрете
Те године грунуо је мраз Увело је цвеће а за њим и она На очевој њиви само у њену част Засадио сам редове сунцокрета
Хеј птицо бела ја јој сваке јесени Ране сунцокрете на гроб носим Моја глава седа њу никако да заборави
35