ЗНАШ ЛИ ДА ЈОШ УВЕК ВОЛИМ ТЕ
Руже цветају у небеса бранећи пупољке својим трњем . Не може им свако прићи . Сунцокрети шире своје руке ка Сунцу да обгрле његову топлину . Седим испод борова дрвета и размишљам колико је дуго прошло откад сам те последњи пут видела . Изгубљена , далека сећања увек пронађу начин да се врате мом срцу . Звезде падалице гледам са осмехом знајући да је време вечно , да треба да ценимо оно што имамо и волимо што више .
Људима који уђу у наш живот треба уручити огромну захвалност на свим лекцијама које су нас научили . Јер без њих остали бисмо у мраку безнађа и несреће .
Наш сусрет све више ишчекујем да ми испричаш твоје приче и да се смејем . Знаш ли да још увек волим те ?
26