Наравно , нећемо заборавити ни Лукијана Мушицкога , песника и архимандрита српске православне цркве . У Сремским Карловцима боравио је дванаест година ( 1800- 1812 ). У овом славном духовном месту рукоположена су двадесет два српска патријарха и митрополита . Са свих страна , географски мали Сремски Карловци зраче огромном духовном и песничком снагом за целину српскога народа и језика .
Збирка поезије Песме после нас , коју је приредила др Маја Стокин , професор књижевности у Карловачкој гимназији , могла би се звати и зборником , и панорамом или алманахом стихова . Но , оно што круцијално одређује ову необичну књигу као особену јесте њена младолика основа , поезија из кошнице младих талената , ђака Карловачке гимназије , а у духовној аури чувених Сремских Карловаца и Бранковога Стражилова . То је та привилегија , јединствена и непоновљива , обоготворена стопа сваког ученика и професора Карловачке гимназије , дар који припада реткима и одабранима .
А наслов , Песме после нас , сугерише на надвремену снагу поезије , њену моћ да оставља траг о нама јаче од свих других дисциплина , и онда када нас физички нема на овом свету – да својим супериорним језиком распршује рецикловани медијски и дневнополитички говор који траје само у тренутку док се одвија . Поезија пледира за вечност , она је највиши облик књижевне писмености . Још је Гете рекао да све више увиђа да је поезија опште благо људског рода , а Бродски додао да је оно по чему се разликујемо од свих живих бића управо поезија , и да је песнички језик уствари циљ наше врсте .
У знаку таквих спознаја , штампамо панораму поезије Песме после нас , заметак некаквог будућег замишљеног цветника у којем ће се наћи сви песници-ђаци Карловачке гимназије од оснивања до данас . Ако не из тако дубоког времена , а оно бар из периода у ком је излазио и излази
69