ИСПРЕД КРОЈАЧКОГ САЛОНА
Нису ми рекли , али знам Уселила сам те у пукотину у себи И од тад она постаје већа И не бринем Свако одело је мојој души мало , а теби опет Свако своје које дам , велико ти је да обучеш Сада имам једну бригу Како да ти га прекројим Ја нећу да се скупљам у мањи број А ти се никада нећеш иселити из мојих пукотина И у њима никада неће бити места за мене
65