ПОКРЕНИМО СЕ - ЗБОРНИК РАДОВА ПОКРЕНИМО СЕ - ЗБОРНИК РАДОВА 2018 | Page 177

УВОД
Да ли ће уџбеник, у класичном облику, опстати у будућности, показаће време, алиу овом тренутку са
сигурношћу можемотврдити да се анализом уџбеника сазнаје многотога – не само о образовном систему
једне друштвене заједнице већ и о целокупномдруштву у коме су уџбеници били објављивани и
коришћени. Зато што уџбеник,недвосмислено, одражава поглед на свет одређене заједнице, који
укључује и очекивања упогледу образовања и васпитања младих као будућих стубова друштва.
Упоредноманализом уџбеника из различитих држава, који се користе у истом историјском тренутку,и
анализом уџбеника у истој држави који су се користили у различитим историјскимпериодима, могу се
добити драгоцени подаци које би требало, пре свега, користити заунапређивање будућих
уџбеника.Уџбеник, као феномен, може се посматрати филогенетски, са фокусом натеоријско-научни
ниво, којим се баве стручњаци из различитих области (педагози,психолози, историчари, лингвисти,
социолози, итд.). Када је у питању конкретан уџбеник,он се може посматрати онтогенетски, односно од
тренутка његове припреме до његовепримене, са фокусом на практичан ниво. У онтогенетском развоју
једног уџбеникапостављају се питања на који начин друштво врши свој утицај, односно остварује
својеинтересе, на који начин врши контролу и да ли уопште треба да врши контролу. Овапитања су
посебно актуелна у условима где постоји велики број издавача уџбеника,посебно у друштвима која су у
тра нзицији и где постоје сви феномени нелојалнеконкуренције, неадекватне понуде и посматрање
уџбеника превасходно кроз финансијскиефекат.Усмеравање или контрола, што свакако није исто,
појављују се у различитимземљама одвојено или удружено. У уређеном друштву природно је да постоји
изграђенастратегијска политика писања и издавања уџбеника, која даје јасне смернице издавачима
иауторима, а, истовремено, пружа им довољно слободе да се изразе. Уколико немастратегије, обично
постоји некакав законски оквир који, у већој или мањој мери, уређујеову област. За неке земље довољна
је стратегија, а даља процена квалитета уџбеника ипратећих дидактичких средстава препуштена је
корисницима, односно наставницима,ученицима и њиховим родитељима, који својим механизмима
(правећи избор у понуди),до краја регулишу ову област. Овај приступ почива на здравој логици да онај
који нештокористи најбоље зна да ли је то добро. У другим земљама постоји још једна „карика“ напуту
од издавача до корисника, односно одређеној установи је поверено да процењујеквалитет уџбеника и
предлаже да ли је он за тржиште или не.
За уџбеник је карактеристично да је то за јавност најистакнутији део системаобразовања. Просечан
грађанин са уџбеником једино и долази у контакт, док су муразличити закони, правилници, наставни
планови и програми потпуно непознати. Збогтога је уџбеник изложен сталној критици, како стручној
тако и лаичкој.
У прошлости, главни проблем је била доступност информација, па је самим тим зауџбеник било
најважније шта у њему пише. Данас функција уџбеника и дидактичкихсредстава у свим облицима,
посматра се много шире. Уџбеник, свакако треба и даље дапредставља синтезу знања акумулираног у
одређеној области, али мора да задовољи имноге друге захтеве – психолошко-педагошке, илустративне,
језичке, техничке, итд.Поред тога, савремени уџбеник представља и „продужену руку“ различитих
образовнихконцепција, које данас, више него икада, намећу како ће он изгледати. То
су:когнитивистичке, персоналистичке, технологистичке и социјално-интеракционистичкеконцепције.
Све оне произлазе из многих истраживања образовања која имају, мање иливише, изражене социо-
културне и политичко-економске конотације.Иако постоје различите концепције уџбеника, нема
различитих мишљења оњеговом значају за општи квалитет образовања. Уџбеник је важан део
образовно-васпитног система и зато постоји општи интерес да се системски приступи
његовомквалитету.
ФУНКЦИЈА УЏБЕНИКА
Уџбеник је један од ретких културних продуката са којим највећи број људи има лично искуство.
Искуствоје по правилу засићено одређеним ставом, односом и емоцијама (било да супозитивне или
негативне).Поред овог личногзначаја, уџбеници имају изузетну културолошкуи образовну функцију.
Културолошка функција уџбеника се огледа у томе што је у уџбенику дата сума цивилизацијских
знања која једна култура сматрада је важно да пренесе на следећу генерацију.Затим, уџбеник је и једно
од средстава помоћукојег се преносе и посредују различити културни и социјализаторски обрасци и
модели какосе обављају различите активности у тој култури.Посебно је значајно што то укључује и
интелектуалне обрасце, како се мисли, рачуна, решавапроблем у тој култури (Виготски, 1983;
Ивић,1976а; Ивић, 1976б Wertsch, 1998; Cole, 1996;Плут, 1990; Плут, 2003; Плут, Пешић 2003; Пешић,
1998, Пешић, 2005). На тај начин, уџбеникје изузетно важно средство к ултурне медијације,односно
посредник између јединке, посебно јединке у развоју и културе (друштва) коме припада. То што има
своје специфичности чини гапосебним жанром у домену културних производа (Пешић, 1998).
148