ПОКРЕНИМО СЕ - ЗБОРНИК РАДОВА ПОКРЕНИМО СЕ - ЗБОРНИК РАДОВА 2017 | Page 68

Прилог 2.
ДЕТАЉ ИЗ ЖИВОТА ВУКА КАРАЏИЋА
-У време кулука и харача,када се српски народ злопатио под Турцима, у селу
Тршић, крај воде Дрине и горе Гучево, 26.октобра, постаром, или 7. новембра
по новом календару 1787. године , у породици Караџић дошло је на свет шесто
дете .
Мајци Јегди и оцу Стевану,петоро деце је помрло.Да би заштитили своје дете
Од смрти, отац и мати дадоше му име Вук.
У народу се веровало да ће ово име одбранити дете од вештица, јер на вука
вештице не смеју ударити.
ЈЕГДА: Ех, јадна сам ја мајка, кад ми вештице сву децу поморише.
А питамсе , да ли ће ово чедо преживети? ( љуља бебу у колевци )
СТЕВАН: Дај Боже ,да нам бар ово чедо остане у животу! ( прекрсти се )
КОМШИЈА: Кад вам се већ не даду деца, најбоље сину надените име Вук,
да га злу не требало одбрани од вештица.
-Проводећи своје детињство покрај речице Жеравије, која протиче близу
његове куће, Вук је од Ђурђевдана, доМитровдана друговао са свирајком од
зове, чувајући овце и козе.
Кад би наишао Вуков рођак Јевто Савић, званиЧортић, који је као трговац
једини у Тршићу, знао да чита и пише, мали чобанин би га заустављао и питао
да га научи да чита .
JЕВТО: Добар дан, дете. Шта то радиш?
ВУК: Помаже Бог. Рођаче... а које је ово слово? Ево ...ово овде.... ( показује у књизи)
ЈЕВТО: Дете, то ти је слово ГЛАГОЉ....Хајде понови...ГЛАГОЉ...
ВУК : ГЛАГОЉ....ГЛАГОЉ...
-Видећи како онако слабашни Вук с љубављу учи и како је пригрлио
Буквар,који му је рођак Јевто поклонио, отац је Вуку говорио:
СТЕВАН: Синко, кад ниси за рало и волове, јер си тако слабашан и мали,
а ти гледај да изучиш књигу,па да будеш поп, или калуђер.
ВУК:
Оче, ја желим на науке у Срем. Ако ме не пустиш у Карловце да
научим латински и немачки, ништа ми друго не преостаје,
него да одем у хајдуке.
СТЕВАН: Добро синко....само школовање треба плаћати....а ми смо сасвим
пропали ....и не знам како ћемо те школовати.
ВУК :
Оче, не секирајсе. Ја ћу се трудити да постанем Митрополитов
питомац .
СТЕВАН: Кад је тако....Да ти је просто синко....(загрлиВука )
ЈЕГДА : Да си ми жив и здрав сине , да добро учиш ...и да школе изучиш....
оцу и мајци образ да осветлиш ... ( загрли Вука и љуби га )
-
Отац Стеван и мајка Јегда шаљу сина у Срем у Карловце, да изучи школу.