ПОКРЕНИМО СЕ - ЗБОРНИК РАДОВА ПОКРЕНИМО СЕ - ЗБОРНИК РАДОВА 2017 | Page 122

своје хипотезе, пре него што их тестирамо са правим доказима и истраживањима.
Кључна питања се користе у низу који обично ствара контекст у оквиру приче. Заједно,
ученик и наставник стварају подлогу за развој кроз визуелизацију; прављење колажа,
тродимензионалних модела и слике. Ово све подразумева велики број уметничких и
занатских техника. Они дају визуелни подстицај за вештине у пракси планиране од
стране учитеља или наставника. Иако је наставник планирао низ активности кроз
осмишљавање кључних питања, он или она не зна детаље садржаја, јер су их створили
ученици.
Традиционална улога наставника, који је имао моћ због врхунског знања, је
промењена. То више није посао наставника или учитеља да пренесе информације за
ученике – или како можемо назвати тело знања да се научи и асимилира. Овај метод
приче подразумева причу о процесу, а не само о садржају. Улога наставника и учитеља
је углавном да организује рад. Овај приступ, на ову тему рада, у шкотском основној
школи, настао је као резултат препоруке да наставници усвоје више интегрисани
приступ наставном плану и програму који је, до тада, био подељен на више мањих
сегмената. Поред тога овај метод захтевао је више деце у центру при приступу у
учењу повезан са мање ослањања на коришћење неодговарајуће литературе и
уџбеника. Нагласак је требало да буде на стварању одговарајућих контекста у
учионици или ван учионице (у одређеном амбијенту- амбијентална настава) у којој би
ученици учили одређене вештине и концепте и да ће развити повољан став према
учењу.
Експериментална група је добила довољно могућности да блиско сарађује са
разредном наставом и ос тало школско особље одговорно за развој наставног плана и
програма. Из ове сарадње, кроз дугогодишње искуство и експериментални приступ
метод приче је развијен и дистрибуиран путем различитих курсева у служби
практичног типа радионице.
Метод Приче обезбеђује структуру за планирање у учионици и искуство које
даје учитељу сигурност знајући шта знања, вештине и ставови које користи могу
утицати на ученике да стекну знања. Овај метод такође пружа практичне стратегије за
имплементацију које су се показале изводљиве када су у питању и класе, групе и
појединци. Приступ је секвенцијално, у поступку, чиме се осигурава прогресија као
изабрана тема кроз коју се метод приче одвија. Ту, међутим, флексибилност у томе,
кроз процес приче се наставља где су одговори ученика важан део развоја.
Кључна карактеристика овог приступа је веома позитиван начин који од тога
зависи и гради ученичко постојеће искуство и знање. Такође, значајан је степен
ученика ангажовање, како маштовито тако и у практичном решавању проблема.
Метод Приче подразумева у раду проблеме и поставља питања ученика уместо
да дају одговоре на питања које ученик никада није питао. Ученици и наставници
истражују идеје заједно. Приступ је у суштини искуствени и конструктивистички. Он
се ослања наставни план, користећи животну средину и друштвене субјекте као