73
Две најозбиљније компликације су руптура танког црева и крварење из танког црева, али се оне не јављају много често.
Током друге или треће недеље може се развити упала плућа а обично је последица инфекције пнеумококима, мада бактерије трбушног тифуса могу узроковати пнеумонију. Може доћи и до инфекције жучног мехура и јетре. Инфекција крви (бактеријемија) понекад доводи до инфекције костију (остеомијелитис), срчаних залистака (ендокардитис), можданих овојница (менингитис), бубрега (гломерулитис), и гениталног или мокраћног састава. Инфекција мишића може довести до апсцеса.
Профилакса
Профилакса подразумева елиминацију извора заразе (изолација болесника и откривање клицоноша), правилну диспозицију отпадних материја и активну имунизацију (инактивирана и жива атенуирана, орална вакцина којом се стимулише имунолошки систем цревне слузокоже).
Мере превенције су пречишћавање пијаће воде, ефикасно уклањање отпадних вода ( канализација ), пастеризација млека; хроничне клицоноше не смеју руковати животним намирницама и треба спровести адекватну изолацију болесника. Особито су важне мере цревне изолације. Особе које путују у ендемска подручја, треба да избегавају храну која се чува или сервира на собној температури, сирово лиснато поврће и нефлаширану воду. Пре пића, воду треба прокувати или хлорисати.
НИКОЛА ЈОСИМОВИЋ I/3