20
Дијагноза се поставља на основу карактеристичне клиничке слике, епидемиолошких података о контакту са оболелим и бактериолошког налаза бриса назофарингса (носни део ждрела).
Серолошка дијагноза поставља се на основу присуства антитела класе IgM и IgG у крви или IgA класе у респираторним секретима, која се доказују имуноензимском методом.
Терапија антибиотицима може скратити или ублажити ток болести једино уколико се примени у раној фази болести (1. или 2. недеља). Уколико се закасни са дијагнозом, стандардна терапија је еритромицин или неки други антибиотик из групе макролида, примењиван у току две недеље. Секундарна инфекција може да захтева и примену других антибиотика. На учесталост и интензитет напада кашља се може утицати стероидима или супстанцама које утичу на симпатикус. Генерални савет је да оболели узима доста течности и честе мале оброке.