6.
Арифбег
Висок, погнут,
црних очију,
насмејан
Миран, здрав, строг,
поштен
7.
Црни Арапин
Млад
Доброћудан(?)
8.
Даутхоџа Мутевић
/
Тврдоглав, упоран
9.
Миле
Иноксан и сиромах,
крупан, пунокрван,
здрав, 19 година
Добар, радан,
вредан
10.
Салко Ћоркан
/
Доброћудан,
пијаница, весељак,
радан
11.
Авдага Османгић
Румен, седе браде и
бркова, промукао
глас
Човек оштре речи и
широке руке,
страсит, срчан,
плаховит
брани се. Виче на
своје људе и тражи
починиоца који
покушава да сруши
мост, а то беше
Радислав са Уништа.
На пролеће, уместо
Абидаге који је
протеран, долаѕи
нови везиров
повереник Арифбег.
Народ га је заволео
одмах јер је био
потпуно супротан
Абидаги, све је
распоређивао са
осмехом и
безбрижно, није
ништа пропуштао
нити склањао из
вида.
Умире на чудан
начин, како каже
писац, током
изградње моста су
конопци попустили и
он умире. Стварају се
многе легенде о
њему.
Хтео је да сачува хан
под сваку цену. Прво
је трошио своје, па је
зајмио и од рођака.
Након његове смрти,
хан ороњава.
Турци га окривљују
да их је називао
погрдним именима и
одрубљују му главу,
као и Попу Михаилу,
као и старца Јелисија
богомољца.
Син једне циганке и
неког војника. Отац
бежи, а мајка умире.
Спава по таванима,
ради све послове које
нико други не жели,
служио је за шалу.
Он је отац Фате
Османгић. Био је
добар трговац,
спреман да брани
док други сматрају
да је боље прећутати.
Након ћеркине смрти
није смео од срамоте
изаћи у касабу и
умире те зиме од
туге, угушен