Електронски часопис
НАША КРИЛА у новом руху,
Њој се дивим
Када се некоме заиста дивимо
мора да за то постоје јаки разлози.
Поштовање и дивљење не стичу се
тако лако. Особа којој се ја дивим
је велики борац. Она није водила
било какву борбу, већ ону најтежу,
за живот. И победила је!
Зове се Јелена. Она је моја
кума. Према причи моје мајке, као
мала била је једна прелепа, здрава,
ведра и насмејана девојчица.
Јасам је упознао када је имала
петнаест година и водила тешку
борбу са опаком болешћу. Сви
знамо колико је снаге и срчаности
потребно да се истраје тој борби.
А њој је то било по други пут.
Неколико
компликованих
операција је поднела са исмехом
на лицу. Док су сви око ње били
сломљени и изгубљени од страха и
неизвесности, она ох је бодрила и
тешила. Није дозвољавала сузе и
сажаљење.
И ако млада, на почетку
живота,
суочена
са
јаким
боловима
и
непроспаваним
ноћима, није поклекла. Храбро се
борила за живот. Само она зна
одакле јој та снага.
ОШ ,,Јован Аранђеловић'' Црвена Река
број 3
Кажу да срећа прати храбре, а
можда јој је и Бог пружио руку
спаса, тек дигла се из постеље. То
јој је улило додатну снагу и
упорност. А то је и заслужила.
Није одустала од свог циља.
Уписала је факултет и са штакама
је ишла на предавања и испите.
Завршила је факултет. Ослободила
се штака и чврсто стала на земљу
обема ногама. Не, није само стала
већ је чврсто наставила да корача.
Запослила се и сада води нормалан
живот.
Она је свима пример како се
треба борити против животних
недаћа. Које год речи хвале ја сада
написао неће бити довољне за њу,
јер она заслужује много, много
више.
Зимска бајка
Стигла је зима. Ово годишње
доба највише волим због снега и
зимске чаролије.
Кад сам се пробудио последњег
дана
првог
полугодишта
и
погледао кроз прозор, угледао сам
праву зимску бајку. Све је постало
бело. Кровови кућа су добили капе
од белог крзна а дрвеће прелепе
24.5.2015.
Page 6