Електронски часопис
НАША КРИЛА у новом руху,
број 3
Свако дете срећног лица чува једна породица
Док су деца мала родитељи у својим рукама држе сидро којим животе своје деце
везују за себе да би их правилно васпитали и усмерили да постану прави и срећни
људи.
Волим своју породицу. Та истинска посвећеност и узајамна приврженост су нам
путоказ ка свевишњем и животу. Постојаност љубави према ближњима води ка срећи
и спасењу.породицу не бирамо. Она је Божји дар нама, као што смо и ми њој.
Често размишљам о својој, али и о другим породицама. Колико само, поред
срећних, има и тужних и несрећних породица. Размишљам о деци која у њима живе, о
њиховој тузи и болу. Сви ми који смо ушушкани у топлом дому понекад нисмо ни
свесни колико несрећне деце има у нашем окружењу. Ја њихову бол осећам као своју.
Они нису имали ту срећу да, попут мене, моје сестре и брата, живе у нормалној
породици. Од наших родитеља ми усвајамо праве људске вредности. Они су наши
узори. Никада нисмо људе поштовали због богатства, скупе одеће... Код нас су увек
на цени били доброта и племе