*-Хало!-рече Лука.-Где си ти? Препао си ме!-Катарина је била изнервирана.-Извини. Морао сам мало да размислим. Тренутно сам на месту где смо Мила и ја некада проводили време када смо желели да се осамимо-објасни. После тога позва Брендона.-Хало!-рече Брендон,-Хало!-рече Лука.-Имам добре вести. Мила се освестила. Добро је. Није изгубила памћење-обрадова га Брендон.-Да ли могу да разговарам са њом?-упита Лука.-Наравно-одговори Брендон. Брендон даде телефон Мили.-Хало!-рече Мила тихо.-Хало! Овде Лука. Како се осећаш?-упита Лука.-Добро сам-одговори Мила.-Обећај ми нешто-настави Мила.-Шта то?-упита Лука.-Да нећеш доћи-одговори Мила.-Обећавам-обећа он.-Али обећај и ти мени нешто-додаде он.-Шта то?-упита Мила претпостављајући одговор-Немој никад више да се пењеш на стене-рече Лука помало љутито.-Обећавам-обећа Мила. Ускоро завршише разговор. За то време, Брендон чува стражу да лекар не наиђе. Мила зна да после разговора са Луком следи разговор са Брендоном. Није јој јасно зашто носи мантил и зашто је он са њом у болници. Брендон наиђе.-Како си?-упита је.-Добро-одговори кратко Мила.-Вероватно се питаш зашто сам у мантилу-претпостави он.-Да-потврди она.-То је због тога што сам лекар у Србији, па сам замолио доктора који те је примио да помогнем-рече он.-Иначе, зовем се Брендон-престави се.-Ја сам Мила-сада она то учини.-Знам-рече Брендон.-Одакле си-упита он.-Из Београда-одговори.-А ти?-упита.-Из Новог Сада-сада он одговори.-Чиме се бавиш?-упита он.-Васпитачица сам-одговори она.-Којом граном медицине се бавиш?-упита.-Педијатријом-одговори он.-Имаш ли идеју када излазим?-упита она.-Полако, тек си примљена. За опоравак треба времена-убеђује је он.-Отприлике?-упита она.-Ако налази буду добри, већ сутра-одговори Брендон.