Критички приказ романа ''Рико, Оскар и тајанствене сенке''
Аутор: Теодора Џајевић, 5. разред.
Андреас Штајнхефел, награђивани писац за децу и младе, такође је био сценариста и преводилац, рођен је 1962. године у малом месту Батенберг. Студирао је најпре биологију и енглески с намером да постане професор.После краћег лутања у избору професије, одлучио се за студије англистике и американистике. У књижевност најпре улази као преводилац. Међутим, већ за време студија, написао је прву књигу за децу- Дирк и ја 1991. године, роман о авантурама двојице браће. Одмах је освојио читаоце својим хумором и слухом за проблеме одрастања.
Главни јунак романа је Рико, право име било му је Ричард, живео је са мамом у стану. Моја осећања после читања овог романа била су помешана. Рико је био врло радознао дечак, на тротоару видео је једну сасвим обичну макарону и пошао у потрагу са питањем чија ли је то макарона, лутао је по згради док је комшија Фицке није појео. Тада је пало све у воду, више Рико није трагао за власником макароне.После неколико дана пошто Рико није имао другове, пролазио је поред свог вртића сећајући се када је закопао свој прибор за копање песка.Тада је наишао на Оскара, малог, смешног дечака са великим предњим зубима и великом кацигом на глави. Oдмах су се спријатељили. Мени је у том тренутку јако било жао дечака Рика зато што је причао о свом покојном оцу. Писац у роману жели да докаже да је све боље када имаш друга. Свом другу можеш све да кажеш и да повериш..Главни лик Рико се мења јер је стекао свог високо надареног друга Оскара и од њега научио многе занимљиве ствари, на пример од њега је извукао информацију зашто увек носи своју кацигу за бицикл. Рикова мајка је била веома брижна и Рико је био веома везан за њу јер му је она нешто највредније а поред ње и његов друг Оскар који је стално долазио код њега па је изгледало као да живе заједно. Mислим да је ова књига за мој узраст, у њој ми се највише свидело то што је Рико био баш добар према Оскару иако је Оскар био мањи од њега а и доста су се разликовали не само по узрасту, него и по многим другим стварима. Такође имам да кажем да ми се није свидело то што се Рикова мајка мало чудно облачила, облачила је кратке сукње, уске мајице и увек је мазала нокте са сличицом делфина. Мислим да је то једино што ми се није свидело у овом роману. Најважнија ствар по мом мишљењу је Риково и Оскарово пријатељство, била сам баш срећна када сам читала део када су се упознали. Овај роман бих препоручила својим вршњацима, а и старијима од себе, мислим да ће се забавити и уживати као и ја.