Критички приказ романа ''35 калорија без шећера''
Аутор: Марија Ћосовић, 7. разред .
,,Човече, реци шта те мучи, не могу ја да гледам у пасуљ да ли си љут или гладан. Зашто имаш уста ако не да говориш и једеш? '' једна је од реченица у роману ,,35 калорија без шећера''.
Ова реченица нам говори много. О свом проблему треба да причамо својим родитељима, друговима, пријатељима. Зато они постоје, да нам пруже подршку, сигурност, да знамо да смо им битни, да смо неко за кога се ,,вреди потрудити'' , али ми сами морамо да ,,направимо први корак, да откључамо врата и да их пустимо да уђу, да нам приђу да открију шта нас мучи и како да нам помогну'' .
Живимо у времену савремене технологије. Отуђујемо се, све мање времена проводимо са својим другарима и родитељима, а све више времена са виртуелним пријатељима. Да ли видимо проблеме других људи ? Да ли умемо да препознамо да је некоме потребна наша помоћ?
Роман ,,35 калорија без шећера''говори о болести новог доба-анорексији. Битно нам је да смо млади, лепи, мршави. Да се другима допадамо. Упадамо у сопствену замку неких нових вредности. Крив је неко други. Неком другом је битно угодити. А ми? Шта можемо да урадимо да пронађемо решење? Да се нормално понашамо, да живимо.
Колико нас се окупља око стола на заједничком ручку? Сви негде јуре, журе. А заједничке тренутке за памћење немају. Када ујна Славица, отворено прича са Тарином мамом Валентином, да је Тари потребна помоћ, каже јој да је њена ћерка: ,,лепо васпитана, паметна, вредна, прави анђео''. Да су је сви заволели, али да је нешто мучи, да ни Тара не зна шта је то и да мора да нађе пролаз који води до њених тајних одаја. То је тежак задатак, можда је потребна и стручна помоћ.
Како се захвалити пријатељима на отвореном, директном и искреном разговору? Шта рећи? Шта урадити? Када је Тара у болници са девојком која има сличан проблем, схвата шта су њени пријатељи учинили за њу. Мора да се бори, да се ишчупа. Труди се да помогне Тањи да се и она извуче. Не губимо наду да ће обе девојке успети да се извуку и да наставе да живе нормално.
Роман ми се веома допао јер говори о проблему младих девојака. Колико је битно имати праве пријатеље око себе, да нам се нађу у најтежим тренуцима у животу.
Роман ми се веома допао јер на занимљив начин говори о пријатељству, дружењу, болести, помоћи, искрености.
Роман бих препоручила свима да прочитају јер нам даје неке смернице како да се понашамо ако се нађемо ми или нама блиска особа у сличној ситуацији.