Хламидија уретритис
изазива Chlamydia trachomatis, бактерија слична вирусу, која се преноси преко прилично великог броја асимптоматских преносилаца ове полне болести. Од инфицираних, код жена 70% а код мушкараца 30-50% заражених су без икаквих симптома. Ако се симптоми и јаве, онда је то обично након једне до три недеље од сексуалног односа са новим партнером. Хламидија симптоми код мушкараца могу бити: пецкање при мокрењу, секрет, исцедак из пениса, болни или натечени тестиси и понекад неугодан свраб око главића пениса. Хламидија симптоми код жена могу бити: осећај печења приликом мокрења, појачан секрет из вагине, крварење из вагине између менструација, бол у доњем делу леђа и неуобичајен бол приликом секса. Хламидија се преноси вагиналним, аналним, чак и оралним сексом (било дајући орални секс, било примајући орални секс). Хламидија се убраја у полно преносиве инфекције које се након заражавања грла оралним сексом, могу на даље ширити влажним пољупцем, а онда оралним сексом тј. пљувачком касније поново до полних органа, али овог пута можда друге и при том здраве особе. Хламидиозна инфекција грла је углавном асимптоматска - значи без икаквих симптома! Врло честе су удружене инфекције са другим полно преносивим болестима. У Америци око 20% мушкараца има трипер и хламидиозни уретритис. Од Chlamydia trachomatis често обољевају мушки хомосексуалци, који су добро ситуирани, па благодарећи и томе често мењају партнере, а од жена обољевају оне које користе антибеби пилуле, па се осећају слободније при избору сексуалних партнера, те захваљујући и томе, имају и већи број сексуалних партнера. Ове жене су под највећим ризиком. Компликације од Chlamydia trachomatis, и код мушкараца и код жена, резултирају честим стерилитетом, опадањем полне моћи и понекад великим проблемима при мокрењу. Такође може доћи и до појаве Рајтеровог синдрома, са поремећајима на зглобовима, очима и кожи. Честа компликација ове полне болести код жена је врло опасна карлична запаљењска болест. Карлична запаљењска болест (PID-pelvic inflamatory disease, у енглеској литератури) се јако често касно открива, због честог недостатка симптома или пак неодређених симптома од којих могу да се јаве: бол у доњем делу стомака, повишена температура, појачан вагинални секрет, уз оштар непријатан мирис, бол при сексуалним односима, болно мокрење и неисправна менструална крварења. Последично често се као последица ове полне болести јавља стерилитет, а могу и потенцијално смртоносне ванматеричне трудноће. Ради свега тога карлична запаљењска болест се веома озбиљно лечи применомеритромицина од 500 mg/per os, сваких 6 сати по 2 таблете, у трајању од 10 дана до 21 дан. Последице инфекције хламидијом такође могу бити и спонтани побачаји, као и инфекције бебе током вагиналног порођаја (нпр. уха, очију, плућа или вагине новорођенчета).
Уреаплазма и микоплазма уретритис
изазивају бактерије Ureaplasma urealiticum и Mycoplasma homini. Обе се срећу код асимптоматских носилаца ових полних болести. Ако се јаве, могући су следећи симптоми: бол, пецкање или пробадање током мокрења, лучење слузи из мокраћне цеви, оток на спољашњем отвору мокраћне цеви (на врху пениса код мушкараца или непосредно изнад улаза у вагину код жена), свраб у вагини, бол за време секса и бол и отоци зглобова. Уреаплазма и микоплазма се јављају врло често удружене са другим полно преносивим болестима (нпр. код жена се често срећу удружени са трихомонијазом и трипером). Одрасли се овим бактеријама инфицирају сексуалним путем, а новорођенче проласком кроз заражене порођајне путеве мајке. Могу довести допроблема при мокрењу (упала мокраћних канала), упале бубрега, карличне запаљенске болести код жена, стерилитета, ванматеричне трудноће, спонтаних побачаја, пуерпералне грознице код новорођенчади, смрти новорођенчета, као и превремених порођаја. Једно од најчешћих обољења која се преносе сексуалним путем су управо уреаплазма и микоплазма инфекције. Лечење се за обе полне болести спроводи еритромицином. Удружене полне инфекције уреаплазме са хламидијом су јако честе, тако да се тада тражи заједнички именитељ за терапију и налази такође у еритромицину. Има клиничара који мисле да би се анти хламидија + уреаплазма лечење, требало обављати чак по протоколу лечења за карличну запаљењску болест.