Кад сам била мала одувек сам волела гледати кроз прозор кад пада киша . Капљице су изгледале као суза у оку када се трудите да не заплачете . Плаво небо се тако лако претворило у сиве и суморне облаке као да је сунце желело да оде уз ветар који је носио лист на таласима радости . Посматрала сам све то не знајући да и велико , прозирно море има свој крај . Моји папирни бродови плутали су по плавом мору и још увек чекају да их неко примети и пошаље назад на обалу где их чекам и сад .