34
КЛИК 6
Како се бака, дека и ја дружимо
Време које проводим са својим деком и својом
баком тешко је описати, али покушаћу.
као да устају из мртвих, опет крећу да пуцају из својих
пушака. Звук се испуни праском, мирисом зноја, крви и
облаком прашине. Па гину један и други, али кад нови дан
осване, сви су они за броју, живи и здрави.
Онда као да дуне ветар заборава и врати их под
кревет, потамни их и врати прашину на њих. Онда се свет
Сате после школе проводим са баком и деком.
изобличи, постане много мање детињаст, као да постаје
Дођем код њих па, понекад, играм шах са деком, гледам
старији. И војнике замене другови, фронт – улице у
телевизију са баком или идемо у шетњу. Шах ме је дека
вечерњим сатима, а зној, крв и прашину смене шале.
учио још у првом разреду, научио ме је имена фигурица,
потезе и све остало. Искрено, телевизију гледамо заједно,
Онда опет као магла са јутарњим ветром оде и
а не само бака и ја. Гледамо неке филмове, серије, разне смех, све поцрвени и одједном, без упозорења, отворе се
квизове и емисије.У шетње идемо такође заједно, а велике зелене очи. Те очи су као некакав стражар
понекад само бака и ја. Док се шетамо причамо о школи спречавале војнике, са жељом да победе и мрачне улице
најчешће или о томе какав нам је био дан. Дека и ја често пуне смеха. Због тих очију мој свет је мењао, као змија
решавамо судоку, осмосмерке или лавиринт. Он стално кожу, триста нових боја и ствари. Мало би било сиве са
купује часописе и новине па се ту нађу тако неке сливањем кише низ потамнеле олуке, тамноплаве са
мозгалице. Бака ми стално спрема неке своје облацима белим и цедуљом на врху са натписом моје
специјалитете и сваки је бољи од прошлог. Такође, прави највеће жеље. Било је доста црвене испуњене топлотом
ми разне врсте колача. Кад год имам неки контролни, љубави, а највише је било зелене пуне мирисног цвећа,
писмени или тако нешто, помажу ми, задају ми задатке, разиграних лептира и један прамен смеђе косе.
пропитују ме и сл. Слушају ме када свирам хармонику и
исправљају ме где мисле да је потребно.
Онда опет дуне тај магични ветар, али овај пут
нешто тужније и са муком затвори те очи зелене. Па врати
Лепо је имати баку и деку јер су увек ту да вам војнике, улице смеха и нешто ново.
помогну.
Све то ће трајати неко време идући у круг, све
Анђела Јањић V 3 док се поново не отворе давно заспале очи. Ко зна, можда
овај пут неке смарагдноплаве очи.
Димитрије Томашевић VII 6
Трагичан живот Хасанагинице
Жене нису увек биле равноправно третиране у
односу на супротни пол. Борба је донела неке предности у
односу на прошлост. Ипак, има ли у друштву још увек
неправде?
Maрија Перић VII-1
Мушкарац је у породици ту да заради на послу, а
кад дође кући жена је спремила ручак, опрала судове,
испеглала одећу, али је и она провела осам сати на свом
Чудан је овај свет у мени
радном месту. Подразумева се да је она спремна за рад и
да слуша „јачи“ пол. И Хасанагиница је слушала. Слушала
У мени се налази један веома чудан свет који је сваку реч мушкарца, није било битно да ли је то њен
мења свој изглед кад ветар дуне.
муж или брат. То колико она нема права говори њено
„име“. Нема га. Добила га је по свом мужу. Заробљена је у
Свет у мени се стално окреће и мења, часком се
кавезу свог брата. Никога није било брига шта је њој у
вратим у ратно доба. Војници некад давно заборављени
глави и како се она осећа.