Школски часошис „ Клик“, број 4
СА КЛИКОМ ОКО СВЕТА
кренула улицом Кенсингтон и кренула кроз парк. Људи причају којештарије – парк није леп, он је величанствен. Свуда је дрвеће, огромни храстови праве огроман хлад, а ваздух чист као планинска река испуњава моја плућа. Осећала сам се као да ћу полетети и да нећу моћи да се вратим, што ми не би ни сметало. Успоравала сам корак јер сам се ближила излазу, али то моје одуговлачење није трајало дуго, нажалост. „ Али парк неће побећи, могу и сутра да се прошетам њиме“, тешила сам се, „ а сад да купим један сладолед.“
Док сам погледом тражила неку посластичарницу, пролазила сам поред једне мало старије, сређене кућице, ажњу ми је привукла њушкица која је вирила кроз капију. Био је то мали енглески теријер, чини ми се мужјак. Лајао је с највећим задовољством. Машући репом, показао ми је да има пријатељске намере. „ Па зар нисам прави пас чувар“, као да је говорио. „ Не плаши се, ово радим из забаве... Али то ми је и дужност, наравно.“ „ Здраво, другар“, рекох и пружих руку к њему, извио је врат кроз ограду и опрезно ме оњушио... Насмеших му се. Мазила сам га кратко, а онда сам се сетила да имам кекс у торби, извадила сам га, а он је срећно залајао. „ Седи“, рекох, а он ме понизно послуша све време гледајући у кекс. Нисам хтела да га мучим, па сам му дала. Он ме срећно репом поздрави и оде …
Увек сам волела путовања. Веома сам радознала и уживам у упознавању нових култура, религија и људи, видим интересантна места и стварам нова, понекад луда искуства, а све то ми пружају путовања. За двадесет година бићете више разочарани стварима које нисте урадили него онима које сте урадили. Исплови, зато, из сигурне луке. Откривај, сањај, истражуј.
Ана Лукић 8-3
ОШ „ Растко Немањић— Свети Сава“ Нова Пазова
19