Нека нам ливаде буду шарене
Моје омиљено место за игру је била ливада која је красила
наш крај. Много сам волела да је посећујем и проводим своје
слободно време трчећи по њој. Један дужи временски
период сам била спречена да је посећујем.
Жељно сам ишчекивала дан када ћу поново уживати у њеној
мекој трави.
Дошао је и тај дан када сам са својим друштвом журним
корацима кренула на ливаду. Стигли смо на ливаду.
Уместо очекиване травице дочекало нас је разочарење у виду
папира, гомила грања и којекаквог смећа. Чинило нам се да
нам ливада говори: „Молим вас, помозите ми и вратите ми
пређашњи изглед.“ У школи смо научили да чувајући природу
чувамо и нас. Позвали смо још неколико другара и почели са
уклањањем смеће са наше
ливаде.
Акција је трајала дуже него што
смо мислили. Нисмо имали
времена за игру, али смо срећни
отишли кућама, јер
је наша
ливада
поново
продисала.
Немарним
суграђанима
смо
оставили таблу са поруком: „Нека нам ливаде буду шарене
од цвећа, а не од отпада и смећа!“
Бекоња Анђела 46