Пут од школе до куће
Јуче, када сам се враћао кући из школе, видео сам много лепих призора у
природи, које је приредила неуморна и занимљива јесен.
Свуда је било расуто шарено опало лишће. Дувао је ветар и падала је
киша. Голо дрвеће је кисло и туговало, јер га је његово дивно, шарено
лишће напуштало.
Природа је сва била у жутој, наранџастој и црвенкастој боји. Једва се
понегде видела зелена боја. Сунце се скривало иза облака и није хтело
да нас огреје, а и када би покушало, облаци му не би дали.
Иако је било хладно, ветровито и облачно,бојама и зрелим плодовима,
који вире из дворишта, јесен је улепшала све.
Ковачевић Лазар 3-6
Јесен у мом крају
Стигли су хладни и ветровити дани. Ишла сам уобичајеним путем према
школи. Тог јутра тај пут је изгледао другачије. Прекрило га је опало
шарено лишће. Погледала сам према крошњи липе. Приметила сам да
жути листић тужно пада са дугогодишње липе. Придружио се својим
пријатељима на мокрој земљи. У оголелој крошњи дрвета зачуо се чудан
жагор накострешених и нестрпљивих врабаца који о нечему расправљају.
Било је прохладно јутро, па сам пружила кораке, у жељи да што пре
стигнем у учионицу да се угрејем.
Миланов Јелена 3-6
14