Зелени змај | Page 3

Свака појединачна животиња мора сама да води борбу за преживљавање

зиме и постоје разне стратегије за то: неке животиње се укопају у снег и попут Ескима живе у иглоима, на топлом и сигурном. Друге зими спавају у пећинама и рупама које су на сигурним местима, као нпр. испод жбуња. Њихово тело троши мање енергије, њихов метаболизам се смањује у великој мери, да би изгубили што мање топлоте, снаге и тежине. Животињама које су у зимском сну, срце куца веома успорено( 2-3 пута у минуту уместо уобичајних 120- 170 пута / мин.) и телесна температура се спушта на минимум, често на вредност околне температуре. Неки губе једну трећину или чак и више од телесне масе током дугог зимског сна. Мање животиње повремено прекидају сан, да би јеле или обавиле нужду. Ти „ неправи“ зимски спавачи такође спавају неколико месеци, али њихова температура не пада испод нормалне вредности.

Једна друга категорија животиња које су отпорне на хладне зиме има дебели „ оклоп“ од масног ткива, који понекад чини чак 50 % њихове укупне телесне тежине. Уз то оне скоро све имају и крзно, као нпр. фоке. Изолација њиховог тела је тако савршена, да ледено хладно окружење не може да расхлади животиње у мери која би била опасна по живот.

Птице имају густо перје преко слоја ситног паперија са микро коморама за ваздух које не пропуштају хладноћу. Код неких птица чак су и ноге и кљун делимично покривени перијем.

Страна 3

Свакодневно користимо предмете од папира, пластке, стакла. Али не