ГМХ-генетски модификована храна
У свету постоје поља величине као што су три Велике Британије на којима се узгаја генетски модификована храна. Четири главна усева су: соја, кукуруз, памук и уљана репица, а употребљавају се за производњу биљног уља. Генетски модификована соја и кукуруз имају много деривата, нпр. сојин лецитин и кукурузни сируп који се користи за производњу бињног уља, а за то се користи и уљана репица.
Посебно соја и кукуруз имају деривате који се користе за производњу великог дела хране, па 70% хране коју данс једу Американци садржи неке ГМ састојке. Реч је о огромном експерименту, који заправо није прави експеримент јер се не спроводи под контролом и не надзире. Недуго након што је ГМ соја уведена у ВБ, број људи алергичних на соју порастао је за 50 одсто.
Артур Андерсон Консултинг сарађивао је са Монсантом, највећим произвођачем ГМХ . Та компанија је 90-их година замолила своје директоре да опишу како би према њиховом мишљењу требала изгледати савршена будућност за 15-20 година. Монсантови директори су описали свет у којем ће 100 одсто семења бити ГМ. Саветници на на основу темеља тога израдили стратегију, и дошли до закључка да би за 5 год 90% семења постати ГМ. Њихова намера је била да преузму снабдевање храном у свету.
Године 1992. када је САД одредио своју политику о генетском инжењерингу, циљ је био повећати амерички извоз. Веће конкурентности, како се то веће називало, дало је наредбу америчкој Агенцији за храну и лекове (ФДА) и свим другим агенцијама да те ствари што брже избаце на тржиште. Због тога се ГМ-храна појавила на тржишту пре него што су направљена адекватна тестирања и због тога та тестирања још увек нису направљена.
У место да се проучава које нус појаве поред алергија, тровања, потешкоћа у исхрани и тд ГМ изазива, научници проучавају сигурност ове хране.
Познат је случај и једног Монсантовог говеђег хормона. Он се даје кравама како би давале више млека. Многе млекаре у САД-у знају да потрошачи не желе јести млечне производе од крава којима су давани ти хормони. Млекара Оакхурст у савезној америчкој држави Мајну је на картонима млека ставила натпис: ,, Земљорадници гарантују. Без вештачких хормона,, Монсанто је тужио млекару тврдећи да је то нелегално јер је на тај начин стварао утисак да је говеђи хормон, који су они продавали, штетан. Постигли су споразум. Сада је млекара на својим карртонима додала и реченицу која гласи, да према америчкој Агенцији за храну и лекове, нема разлике између крава које су добиле тај хормон и оних које га нису добиле. Али то није истина, научници који раде у заводу за заштиту здравља тврде да постоји знатна разлика. У млеку крава у које је убризган тај хормон, постоји повећан ниво хормона ИГФ-1. Истраживања су показала да је код жена у предменопаузи које су млађе од 50 година и које у телу имају велику разину ИГФ-1, седам пута је већа вероватноћа да ће се разболети од рака дојке. Код мушкараца је четири пута већа вероватноћа да ће оболети од рака простате. ИГФ-1 је у млеку и преко млека улази у људско тело. А његов се ниво драстично повећа у млеку крава којима је даван хормон. Разлика заиста постоји, а она је врло озбиљна.