Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашњице, не доводећи у питање способност будућих генерација да задовоље властите потребе.“
Одрживи развој подразумева равнотежу између потрошње ресурса и способности обнављања природних система.
Једна свеобухватна дефиниција одрживог развоја гласи: „одрживи развој представља интегрални економски, технолошки, социјални и културни развој, усклађен са потребама заштите и унапређења животне средине, који омогућава садашњим и будућим генерацијама задовољавање њихових потреба и побољшање квалитета живота“.
Проблеми који доводе до немогућности одржавања одрживог развоја
Загађивање земљишта :
Јавља се у облику: промене концентрације природних састојака, појаве отровних материја, појаве патогених микроорганизама, појаве радиоактивних материја. Извори: пољопривреда, депоније отпада, киселе кише, индустрија, саобраћај. Последице: сушење шума, немогућност обнове биљног покривача, загађивање хране, загађивање воде.
Утицај нафте на животну средину се често описује као негативан због тога што је нафта токсична за скоро све облике живота као и због тога што може утицати на климатске промене. Нафта се прожима кроз практично све аспекте данашњег живота, нарочито када је у питању транспорт и грејање домова и других објеката.
Сирова нафта је мешавина различитих врста органских једињења, од којих су многа изузетно токсична и канцерогена (могу да изазову појаву рака). Нафта је ‚‚акутно смртоносна" за рибе, или другим речима, нафта убија рибе брзо. Сирова нафта и нафтни деривати доводе до малформација (урођених поремећаја).
Бензен се налази у сировој нафти и бензину и познато је да може да проузрокује леукемију код људи. Такође је познато да ово једињење може и да смањи број белих крвних зрнаца код људи, што доводи до смањене отпорности на инфекције. Истраживања и студије су показале да изложеност бензену у периоду од 5 до 15 година може да проузрокује читав низ болести, од неизлечиве леукемије до Хоџкинове болести и других обољења крви и имуног система.
Нафтне мрље представљају још један облик загађења животне средине и оне настају када се нафта пролије у животну средину, нарочито водену површину. Термин нафтне мрље се најчешће користи у случају када се нафта пролије у океан или приобалне воде, међутим мрље се могу појавити и на копну. Најчешће су последица изливања сирове нафте из танкера, нафтних платформи и бушотина. Нафтним мрљама се такође сматрају и мрље од рафинисаних нафтних производа (као што је бензин, дизел) и њихови нуспроизводи, мрље од тешких горива које користе велики бродови или мрље од било каквих отпадних уља.